Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Humus u doba neplodnosti

Humus u doba neplodnosti

Ovo je najjednostavnija i najbrža priprema humusa, ako tako mogu da nazovem ovaj namaz. 
Samlela sam u mlinu za kafu
– 300gr pečenih neslanih leblebija
– 100gr pečenog susama (mnogo lako zagori, mora da se peče na srednjoj temperaturi i da se konstantno prati), takođe u mlinu za kafu
– samlevene leblebije i susam stavila sam u posudu u koju ću ubacivati i ostale sastojke
– dodala kašičicu belog luka u granulama
– stavila šolju maslinovog ulja
– dva ceđena limuna

Sve to sam lepo izmešala i smestila u teglu. 😄 Uz to sam pravila domaći hleb od ovsenog i pšeničnog integralnog brašna, recept za njega dobićete drugom prilikom. 😊

Humus sam prvi put probala u izraelskoj brzoj hrani na putu do fakulteta, koja nije bila tako jeftina za moj skromni studentski budžet, pa sam rešila da nađem recept i napravim ga sama. Tada sam radila sve po receptu, leblebije stavila da prenoće u vodi, kuvala ih sutradan, stavila jedan limun i jedan čen belog luka, a susam mislim da nisam pekla već samo samlela. Onda sam sve stavila u blender i izmešala. To je klasična varijanta koja me je tada oduševila, ali sam sada htela da isprobam i ovu brzinsku. Koja je slična ovoj, ako ne i za nijansu ukusnija.


Leblebije volim otkad sam počela da ih jedem, još negde u srednjoj školi, kada sam bila na nekom “specijalnom režimu ishrane”, bolje rečeno na dijeti. Mada bi se to najbolje objasnilo rečju “preterivanje”. Nisam jela gotovo nikakav hleb, izbegavala sam čak i rezanaca iz supe jer su od belog brašna. Jedini hlebastiji oblik koji sam konzumirala bila je proja. Slatkiše i grickalice ni da pomirišem. Smršala sam 10-ak kilograma, imala sam tada 48 ili 47, što je za moju visinu od nekih 172 malo iz moje sadašnje perspektive, kada imam 61kg. Bukvalno sam doručkovala 50gr leblebija i 50gr pečene soje.  Naravno, poremetila sam sve žive hormone u organizmu, i trebalo mi je nekoliko godina da se vratim u normalu. Ne zato što su leblebije, proja, integralni pirinač loši, već zato što nijedna isključivost nije dobra. Jedva sam naterala sebe da počnem opet da jedem sve kao pre. Sada jedem od svega po malo. Ne preterujem sa slatkišima, ali ih uzmem ponekad. Grickalice takođe. Mada najviše volim kada sama napravim po svom ukusu šta mi se jede i šta smatram kvalitetnim. Smatram da je učenje o pravilnoj ishrani neophodno, posebno mladim devojkama, kojima se nameće izgled mršavosti kao uzor lepote i savršenstva. Nekada je izraz ženstvenosti bilo nabujalo žensko telo, a u savremenom dobu, kada se žena udaljava od sebe težeći da preuzme i ulogu muškarca, izjednačavajući se sa njim u svim poljima, ideal postaje ta dečačka lepota, lepota androgina, bića koje je samo sebi dovoljno. Žene žele da zadobiju svemoć da bi izgubile onu najdivniju, prirodno urođenu moć stvaranja života. Čemu to vodi?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.