Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Fly, fly butterfly

Fly, fly butterfly



Da li dan započet neuspelom projom ili loše spremljenom kafom povlači za sobom još gomilu sličnih ekscesa? Sigurno ste čuli za „domino efekat“, kao i za film „Efekat leptira“, sa Eštonom Kučerom. Mada je Kučer u ovoj priči manje bitan, ali vredi ga pomenuti. U tom filmu glavni junak ima mogućnost da se vrati u prošlost kako bi je „ispravio“ , i na taj način savladao svoje psihičke i emocionalne probleme. Međutim, sav njegov trud završava se sve katastrofičnijim posledicama. Dakle „efekat leptra“ mogao bi se objaniti slikovito – kada leptir zamahne krilima u jednom trenutku vremena, na nekom kraju sveta, to će imati neku svoju posledicu na nekom drugom kraju sveta u, možda, nekom drugom trenutku vremena. 

Juče sam se probudila relativno rano, uzela da spremam proju za doručak. Stavim ja tako sve sastojke, tj. mislim da ih stavim sve. Ubacim proju u rernu. Sve u redu. Malo prođe, dođem da je obiđem, kad ono, sa strane kao krenula da se peče po sredini ništa skoro, još se sva nekako napuhala. Dobro, možda će ipak ispasti kako treba. I ne, pred kraj je krenula sa strane da zagoreva, a po sredini se kao po malo zarumenela, i je izvadila. Bila je sva gnjecava. Jesti ili ne jesti, večita hamletovska dilema. Odlučili smo se za jesti, ali samo koru, onu koja nije prepečena. Bilo mi žao da bacim. Krenem da se nađem sa drugaricom, promašim stanicu, i naravno zasnim. U kafiću naručim neki ne tako ukusan, a skup sok, jer me konobarica zbrzila. Onda nas teraju da pomerimo sto, da bi konobar mogao da prođe. Pa, ljudi, vi ste ga tu stavili. Nedovoljan iz ugostiteljstva i ljubaznosti. Nekima su potrebni dopunski časovi. Onda zaboravim torbu u jednoj radnji, zajedno sa novčanikom i telefonom. Srećom ima dobrih ljudi, pa su mi sačuvali. Kad sam došla kući, Sima je prevrnuo čitav ormar. Mada su takve pojave česte i bez domino efekta.

Ovo je bio jedan takav dan, kada imate utisak da vas ništa neće i da vam ništa ne ide od ruke. I šta onda. Sto puta sam se pitala kada vidim da mi se tako zaređaju maleri. Kako to da zaustavim? I shvatila sam da je jedini odgovor nikako, kad krene, ako je već krenulo, domina za dominom, nema zaustavljanja. Pusti ih da sve popadaju, i jedna se samo neće uklopiti u tom padajućem nizu i ostaće da stoji. E tu baš ispred nje, završiće se. Što ne znači da nešto neće pogurati novi, neki drugi dan. I uvek se pitajte i to da ako pokušate da utičete na tok događaja, da li tako remetite neku višu harmoniju, neki nama nepoznati sklad.

Sledeći put kada prospete vino na novu, belu košulju, a onda pokušate da obrišete vlažnom maramicom i napravite još veću fleku, samo zamislite leptira koji je zamahnuo krilima, onako u usporenom snimku, i da je taj zamah pogurao čašu koja se na vas prosula, i biće vam lakše. Dobro je, nije se desilo ništa strašno. Pa opraće se. Ko zna šta je taj vetar drugo mogao da obori. Bolje što je to samo čaša i samo fleka. Ili samo kafa, proja, šta god to bilo. Neki dani su jednostavno takvi. Ne možemo da utičemo na njih. Ili bolje rečeno ne treba da utičemo. Nerviranje je dozvoljeno. Ali samo dozirano.

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.