Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Moćne žene Vesterosa

Moćne žene Vesterosa

Moć. Instinktivna. Iskonska. Nekad iluzorna. Ko ima moć, ima sve. Ratovi, krv, uzdasi, krici… Sve za moć.

Oko nje se sve vrti i u seriji, koju, eto, željno očekujemo, dobro poznatoj nam – Igri prestola.  A dok je čekamo, da malo zabavimo misli jednim od ključnih momenata. Ovaj put izgleda da je moć dospela u ruke žena. U poslednjoj sezoni koju smo gledali one su te koje su na vladajućim pozicijama. Čekamo da vidimo šta će uraditi sa njom. Da li će je proćerdati ili će udruženim snagama uspeti da od sveta naprave bolje i sigurnije mesto za život? I da li će ta njihova udružena borba trajati samo koliko traje i opasnost ili će se raspršiti čim opasnost prođe, na sitnije suprotstavljene frakcije, usmerene ka ličnoj satisfakciji i osećaj nadmoći radi nadmoći. Ima li smisla moć sama po sebi? „Moćan sam. Vladam. Svi me se plaše ili me svi vole. Svejedno. Moćan sam.“ Moje je mišljenje je da moć sama po sebi gubi svrhovitost ukoliko nema za cilj neki viši (ili niži) ideal. Perspektiva moćnika je verovatno drugačija. „Sladim se dok vladam i dok mi se pokoravaju.“ To bi možda bila njihova deviza, koja iza sebe krije samo ličnu korist i podupiranje ega. Pametno korišćenje moći nije puko pokazivanje iste i zgrtanje gomile materijalnih dobara. To je mnogo više od toga. Ako se moć tu završava, kratkog je veka. Sad, mi možemo samo da pretpostavljamo šta će biti. Da li će prevagnuti lični afinitet za nadmoći ili će pobediti želja za opštim dobrom, sve je pitanje. Mada, imajući u vidu dosadašnji tok radnje i sklonosti likova, mogli bismo lako da izvedemo zaključak. Međutim, kod „Igre prestola“ navikli smo na izneveravanje očekivanja, tako da možemo da se nadamo i izneverenom izneveravanju očekivanja. Naravno, očekivanja su individualna, pa tako i njihovo izneveravanje. Nekome će kao najbolja moguća solucija biti da jedna od zavađenih kuća pobedi u toj igri prestola i ostane da vlada, nekome će zajednička podela kraljvstva na ravnopravne delove i okvire moći biti još bolja, a retko ko će razmišljati u smeru da je bitnije kako nego ko vlada. U slučaju ovih vladarki imamo različit razvojni put do stadijuma u kom su sad. Jedna od njih, Sersei Lanister,  je prilično lako došla na presto Sedam kraljevstva, udajom za kralja. Međutim, ona pomoću svoje inteligencije,okrutnosti, plahovitosti i raznim spletkama dospeva na čelo vlasti. Druga, iako ima nasledno pravo na Gvozdeni tron, proterana je iz Vesterosa još u detinjstvu. Do izvesne moći dolazi, takođe, udajom  za Kala Droga. Ta udaja prikazana je kao nedobrovoljna, u svrhu dostizanja bratovljevog cilja, ali se kasnije sve okrenulo u njenu dobrobit. Prvi trenuci nakon udaje prikazani su vrlo mučno i ona nam izgleda kao tragična junakinja, mada se vrlo brzo ta perspektiva menja. Rađa se ljubav između nje i Kala. Tako je njena patnja produbljena nakon njegove smrti. A opet Deneris ima novu šansu. Postaje Majka zmajeva. Umesto da izgori u vatri, ona rađa zmajeve, pomoću kojih će moći da krene u osvajanja. Na prvi pogled njena osvajanja imaju apsolutno humanu perspektivu, ona oslobađa robove, spašava potlačene i izgleda kao potpuno pozitivan lik. Kako vreme odmiče, kao da vladanje i moć uzimaju maha i ona gubi osećaj za ljude, a savladava je gramzivost vlasti. Usmerena je samo ka osvajanju i širenju svoje moći. Čime njen lik dobija još jednu, ne tako pozitivnu  dimenziju. I treća junakinja za koju smo možda i najmanje slutili da će dospeti među najmoćnije vladare je Sansa Stark. Suptilno se još s početka serije provlači njena želja da napusti sever i postane princeza. A ta želja joj se u jednom trenutku obila o glavu i umalo koštala iste. Veridbom za Džofrija ona biva primorana da trpi njegove sadističke izlive, kao i da prisustvuje pogubljenju svog oca. Zatim, kada Džofri ipak oženi Mardžeri Tajrel nju nasilno udaju za Tiriona, misleći da je ona jedini živi naslednik severa. Nakon Džofrijevog ubistva lord Bejliš joj pomaže da pobegne, ali ima i skrivene planove za nju. Ugovorio joj je udaju za Remzija Boltona, još jednog užasnog sadistu, koji je muči i iživljava se nad njom. Zajedno sa Teonom Grendžojem uspeva da pobegne odatle. Posle svih doživljenih iskustava, patnje, bežanja, neizvesnosti, ona se ne povlači, već biva jača, i pridružuje se Džonu Snežnom u vladanju. Tu kreće da isplivava njena potencijalna moćna strana i želja za vladanjem.

Svaka od njih došla je do tog stupnja moći u kome je sada na različite načine, nijednoj taj put nije bio uglačan, nekoj manje, nekoj više težak, a kada se ovako prisetimo njihovog razvoja, težina je slična, s tim što ih mi, možda, različito posmatramo s obzirom na to koliko koju simpatišemo ili antipatišemo. Objektivno, nijednoj nije bilo lako. Gotovo svaka je izgubila ono do čega joj je mnogo stalo. Sersei je izgubila svoju decu, Sansa svoje roditelje i brata, Deneris svog Kala. Takođe, sve tri vladarke izuzetne su na svoj način. Nijednoj ne fali ni ženstvenosti, ni odlučnosti, ni snage, ni volje. Hoće li uspeti ono što muškarci iz njihovog okruženja nisu? Osvojiti mir. Bar na neko vreme. Bar jedna od njih. Ostaje nam da vidimo u poslednjoj sezoni.

Postavlja se pitanje zašto su žene postavljene tako visoko u okruženju koje neverovatno podseća na srednji vek, gde znamo da žene često nisu bile na vladarsim mestima. Da li pisac aludira na sadašnje odnose u svetu? Odnose velesila čija su imena uglavnom u žesnskom rodu? Bila sam još pre nekoliko godina na predavanju koje je govorilo o „Igri prestola“ u geopolitičkom kontekstu, na kom je predavač u jednom trenutku uporedio Deneris i njenu silu sa Amerikom. Možda je to puka slučajnost, ili se eventualno aludira na sve veći uticaj žena na svetskoj političkoj sceni. U svakom slučaju, postavljena je zanimljiva hipoteza, a ženi se na neki način i simbolično daje značaj u preraspodeli svetske moći. Hoće li ženska snaga vladati i voditi bolje ili samo drugačije, za sad možemo samo da nagađamo.

2 comments found

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.