Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Opsesivno odsutni

Opsesivno odsutni

Često viđam tekstove koji govore o prisutnosti, kako treba živeti ovde i sada, u ovom trenutku. I stvarno toliko ljudi priča, piše o tome, da mi nekad dosadi to okretanje iste priče. I ja imam neki tekstić sa tom tematikom. (Podlegla sam aktuelnosti.) Ali, kada se malo zamislim nad tom sada već frazom, prisutnost je izuzetno bitna, posebno kada je u pitanju vreme koje provodim sa detetom. Označila bih ga kao kvalitetno i nekvalitetno vreme. Kvalitetno je ono vreme kada se udubim u igru, bilo da je to guranje autića po stolu ili ređanje kockica. I koje zaista podrazumeva koncentraciju na tu radnju.

Nekvalitetno bih podelila na dve grupe, u oba slučaja, si polu-prisutan ili skroz odsutan. Radim nešto sa strane, pa uskočim u igru, pa se vratim na to što sam radila, to bi bio jedan od dva slučaja. A drugi je onaj kada sam tu, ali mi misli lutaju na sve strane, od gamižućih mikroorganizama koje moram da uništim stotom upotrebom asepsola, ili nekog drugog dezinfekcijskog sredstva, do svetskih patnji koje nikakav asepsol ne može da obriše.

Nekako ne znam kada više žalim za izgubljenim vremenom koje sam mogla da pretvorim u kvalitetno vreme provedeno sa detetom, suprugom, prijateljima, bilo kim, a ja ga utrošila na sitne, suvišne radnje ili zbog odsutnosti misli koje često lutaju u nepotrebnom smeru. Verujem da mnogi imaju ovaj problem sa korišćenjem vremena u plemenite svrhe, i proćerdaju ga u nepovrat, zarad neke svoje opsesije. Razmišljala sam kako bih mogla da se borim sa tim. Ranije mi je pomagala joga i meditacija, mislim da ih mnogi i preporučuju. Međutim, u poslednje vreme sam se udaljila od toga i pokušavam da primenim neke druge tehnike. Poput teranja kontre samoj sebi. Da namerno ne idem za svojim opsesivno-kompulsivnim neurozama, već da ih ignorišem ili čak kršim. A imam ih vala, otkad znam za sebe. Te ako zgazim dva kvadratića, moram i treći, ako namignem dvaput moram i treći ili čak 5-ti put (da, imala sam tikove), pranje ruku po sto puta dnevno i slično. Čitala sam posle negde da je i Nikola Tesla imao slične radnje koje je poštovao. Nekada sam mislila da je to neko moje sujeverje, ali zapravo time pravdam određene neuroze. Istina je da je to jedno od suludih načina da izgubite vreme. A nekad se pitam, šta ako to nije samo puko gubljenje vremena, već način da se dođe do neke ideje. Poput pozivanja određenog broja telefona, stalno se ponavlja otkucavanje istih cifara. Što bi bilo i logično, ako se vratimo na Teslu i bezbroj njegovih otkrića. 😊🕊️

Sad se verovatno smejete kao gde se porediš sa Teslom, gde je on, a gde si ti. Ja to gledam tako da treba birati vrhunske uzore, jer se samim tim usmeravamo ka višim ciljevima. Odosmo sad predaleko od prisutnosti. Ubacujem samo crv sumnje u jedno rašireno verovanje o pozitivnoj prisutnost. Ali što se dece tiče, potrudimo se da smo bar tu mislima, dok provodimo vreme sa njima. Jer vreme ode na svoju stranu, a deca na svoju. Ako je vreme novac, odsutnost skupo košta. 😊💚

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.