Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Polihrono vs. Olimpik bič

Polihrono vs. Olimpik bič

Od letos planiram da napišem post o iskustvima sa mestima za letovanje i stalno zaboravim. I evo, došla je i ta tematika na red. Možda joj vreme nije, ali nikad nije na odmet informisati se o letovanju. 😊💙🌅


Ove godine išli smo u Polihrono, jedno od, za nas Srbe, čuvenijih mesta na prvom prstu Halkidikija – Kasandri. Zašto smo ga odabrali? Na prvom mestu, relativno je blizu, zatim reč je o malom, mirnijem mestu sa čistom vodom i simpatičnim, peskovitim plažama. U suštini, najviše nas je privukla za čistoća vode, o kojoj smo se naslušali. I naravno, cena aranžmana, koja je bila veoma pristupačna.


Godinu dana pre toga bili smo u Olimpik biču, mestu u olimpijskoj regiji, u blizini Paralije. U istom mestu letovali smo i nekoliko godina pre i dopalo nam se, najpre zbog cene, pa tek onda svega ostalog. ☺️


Uporediću ova dva mesta, kako biste stekli uvid u njihove prednosti i mane.
Oba su mala, sa relativno pristupačnom cenom smeštaja. S tim što je Olimpik bič jeftiniji. Same plaže su veće u Olimpiku, ali su u Polihronu mnogo lepše. Iz jednog, već pomenutog, a nama značajnog razloga. A to je da je voda u Polihronu mnogo čistija i bistrija, gotovo prozirna. U Olimpiku često ume da bude mutna sa mnogo trava. Osim ako nećete da odete na neku malo udaljeniju plažu, van gradića, koje i nisu tako loše.


Slika je iz Olimpika
Slika je iz mesta u blizini Olimpika, u kojem postoji i lekovito blato
Slika je iz Polihrona


Što se tiče usluge na plaži, ona je korektna u oba mesta. S tim što je u Olimpiku opet i to jeftinije i gotovo u svim restoranima i kafićima na plaži važi pravilo da ako uzmeš jedno piće od oko 3e, imaš pravo na tu ležaljku celog tog dana, dok je u Polihronu piće malko skuplje, i u pojedinim kafićima, ako ostaješ i popodne moraš da kupiš još jedno piće.
Hrana u restoranima, takođe je skuplja u Polihronu, a veoma je slična onoj u Olimpiku, hoću reći nije bolja od nje, da bi bila skuplja.


I primetila sam da se u Polihronu gotovo u svim restoranima veoma dugo čeka na poručenu hranu, što ume da bude nezgodno kada ste sa detetom koje se uzvrpolji i uznemiri, toliko da je skoro pa neophodno juriti wi-fi da bi mu se usmerila pažnja.

Sad se vi pitate, pa zašto niste kupili po giros pa seli i jeli na nekoj klupici, nego hoćete baš restoran. E, da vam kažem. Hteli smo mi, ali što bi rekla moja cimerka – “Ne’š kolega!” U tom nekom delu gde je većina tih restorančića i brzih hrana imaš svega 5-6 klupa, koje zauzmu stariji ljudi i ti možeš samo da se slikaš pored. Što sam ja naravno radila. ☺️☺️


Dakle osim tog malog kruga sa klupicama, mi nismo našli nijedan parkić gde deca mogu da se igraju. To me je začudilo, jer Polihrono važi za letovalište tipično za roditelje sa decom. Ali eto. Dok u Olimpiku ima nekoliko parkića, finog sadržaja.


Sad, u Polihronu smo imali i jednu malo nezgodniju situaciju. Koliko sam se ja plašila da Simi ne fali nešto, recimo dobije temperaturu, toliko su moje sumnje bile neosnovane, čak i pogrešno usmerene. Ipak sam ja bila ta koja je dobila temperaturu, kašljala, koju je bolelo grlo i morala kod lekara po antibiotik. Za lekara i uslugu lečenja sve pohvale. Jeste da je dr bio Grk koji osrednje zna engleski i ja sličnog nivoa znanja, ali sporazumeli smo se nekako. Bilo mi je bolje do kraja letovanja, ali me je skoro sedam dana to držalo.
Pored toga u Polihronu bih pohvalila i jedno mesto, nešto kao “brza hrana”, sa nazivom Dr Hunger, u kome su zaposleni veoma ljubazni i uslužni i svi pričaju srpski, što mi je bilo posebno simpatično. 😊
U radnjama i samoposlugama radnici nisu bili nešto posebno ljubazni.
Pomenula bih još jedno mesto na plaži sa izuzetnim vinom i posebnom atrakcijom – papagajima koji slobodno vise na ulazu u restoran i koje vlasnik restorana uči da pričaju. 😊


Jedne večeri prošetali smo do Pefkohorija, o to mesto mi se nije svidelo. To mi je za Polihrono nešto kao što je za Olimpik Paralija. Vašar, eto šta je. Gomila ljudi koji se samo grabe oko nečega. Ako je negde neki popust, pa to da te pregaze.

I plus dodatak, šta je lepo posetiti, a da je van pomenutih mesta. Ako ste u Olimpiku ili nekom drugom gradiću u olimpijskoj regiji, obavezno obiđite Litohoro – malo mesto u podnožju Olimpa, tipično mesto makedonske regije.

Mene je tamo svašta nešto oduševilo, počevši od tih šarenih kućica, preko njihove crkve do same atmosfere mesta, prijatne, smirujće i lagane. Takav duh nose samo mesta posebne starine i tradicije.

Postoji i zanimljivost vezana za Litohoro. Kada je ’99 bombardovana Srbija, meštani Litohora sukobili su se sa američkim vojnicima koji su se u blizini iskrcali, pokazujući tako moralnu podršku svom bratskom narodu.

Pomenula bih još da je kada je reč o Polihronu lepo obići malo udaljenije plaže – Golden i Ksenija bič, izuzetno čiste vode i lepog, zelenog okruženja. 🌲🌲🌲

Nisam sigurna da li sam se ja nešto emotivno vezala za olimpijsku regiju, ali čitajući ovaj tekst tako ispada. Ipak, prvo letovanje ikada mi je bilo tamo, zatim prvo letovanje sa dečkom, sadašnjim suprugom opet tamo, kao i prvo letovanje sa detetom. Pa onda procenite sami. 😊🌅💙

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.