Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Ostajanje ili nedostajanje

Ostajanje ili nedostajanje

Rešio je da joj se više ne javlja. Da ode. Nije bilo posebnog razloga. Odluku je doneo nekako odjednom, bez mnogo razmišljanja. Nije se plašio njene reakcije. Nije ga zanimalo. Mislio je ako ostane, naći će mu mane, dosadiće joj. Isto je radio i ranije. Odlazio. Fascinirala ga je ta oduševljenost njime kao “novom” osobom. Kada bi osetio da postaje “stari”, odlazio je. Bolje rečeno, bežao je. Iznova i iznova je tražio mesta gde bi mogao da bude tek viđen. Ljude koji bi se interesovali za njega. To nepoznavanje davalo mu je posebnu nijansu tajnovitost. Nepoznato je oduvek plašilo ljude. Strah od nepoznatog jedan je od najvećih ljudskih strahova. A svaki strah ima u sebi dozu privlačnosti. Dakle, nepoznato je privlačno. Mami te da ga otkriješ, razotkriješ. Onda, onda se utapa u svakodnevnu rutinu. Postaje kao umivanje i pranje zuba. Mislio je. Nema dosadnije radnje od pranja zuba. A tako je često ponavljamo. Život je ponavljanje. Shvatio je. Ako se ne potrudiš da iskočiš iz tog rotirajućeg koluta. A i onda, samo nekoliko većih, manje-više očekivanih oscilacija. I to je to. A ipak nije.

Mnogo je više od toga. Kažu da se “život meri ne brojem udisaja, već brojem trenutaka koji se nam oduzeli dah”. Pre bih rekao da su to oni momenti kada nam u stomaku leprša, toliko da bismo celi poleteli da možemo. “Leptir-krila” koja nam tada “izrastu” jedino nas mogu uzdići iznad začaranog točka rutine. I seti se tada nje i njenih beauty videa koje je često gledala – “Moja jutarnja rutina”, pa na desetine varijanti na temu, i pomisli: “Dajte, snimajte nešto što je manje dosadno od bilo koje rutine.” A nije razumeo ni nju, što joj je to bilo interesantno da gleda. Izgleda da je ona volela tu “dosadu”. Kako god, odlučio je da ne ostaje, nego da nedostaje. Čak mu se i rimovalo. Na neki način.

(parče “Iz života Milorada Ponjavića”)

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.