Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Stop teroru lepote i mladosti

Stop teroru lepote i mladosti

Danas mi je rođendan. Neću pisati o proticanju vremena i ostalim romantičnim momentima. Ali pisaću malo o starenju. Koje, kako nam se plasira, ni malo nije romantično. Bar ne onako kako većina romantiku zamišlja. Starenje je u najmanju ruku zastrašujuće. Što bi rekao Nikola Pejaković:
“Niko neće da bude baba
  Niko neće da bude đed.
  Svi bi da su mladi k’o rosa
  Niko neće da bude sijed.”
Međutim, što bi ista pesma i poentirala – Može malo sutra, može malo prekosutra- . ☺️☺️
Silne žene se zbog tog trenda napraviše na zombije, a ni muškarci nisu pošteđeni. Samo je kod njih sve to nekako suptilnije. A postoje teorije pojedinih žena, da je muškarce “baš briga”, jer su oni s godinama privlačniji. Što ispade kako su “zarazom” zvanom starost zahvaćene samo žene. A to je svakako besmisleno. Dakle, i oni se sučeljavaju sa istom tom nemani. Samo što o njima ne govore mnogo okolo, pa izgleda da ih i nema. Dok su mnoge žene otvorenije po pitanju razgovora o svojim strahovima, slutnjama, brigama…
Strah od starenja blizak je onom strahu od promene, i potrebno je vreme prevazići ga. Ali i još jedna važna stvar, a to je navići se na istu. Što nije uopšte lako.
Zato bih volela da nekako stanem na put ovom teroru lepote i mladosti. Gde je sve osim toga gotovo nedopustivo. Ili se provuče nekako, ako imitira vodeće. Da, volela bih da barem u svom mikrouniverzumu stvorim idealnu sredinu za postupno prihvatanje i navikavanje na ono što nove godine sa sobom nose. Jer ne želim da postanem hodajuća karikatura. To ni tebi ne preporučujem, groteskni čoveče.

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.