Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Lepota eseja

Lepota eseja

Iako je moj profesor Književnosti dvadesetog veka bio izričiti protivnik ovih Blicovih izdanja srpske književnosti, moram mu malo kontrirati. Mada se donekle i slažem sa njim, to nisu izdanja koja bi trebalo da koriste studenti književnosti, nemaju dovoljno fusnota, nisu štampana u verodostojnom formatu i slično. Međutim, što se tiče ostalih ljudi, ako im je već dostupno, po pristupačnoj ceni, bolje da ih uzmu i bar se informišu na bilo koji način. U ovom slučaju sam zagovornik onog bolje išta nego ništa.
Iskreno, ni meni koja sam studirala književnost, ne bi ovako iz čista mira palo na pamet da čitam eseje Miloša Crnjanskog, ali kad su mi bili već tu, pri ruci, zašto da ne. Pa mislim da će tako i neko drugi, povučen istom logikom uzeti da ih čita.
Lepi su, pitki, čitljivi. Zanimljivi. U njima možete pročitati veoma dobre eseje o našim piscima, poput Alekse Šantića, Laze Kostića, Jaše Ignjatovića. Pa ćete tako saznati i neke “zanimljivosti”, koliko su činjenično tačne, nisam sigurna, ali to je ipak viđenje jednog čoveka, sličnog senzibiliteta, poput onih o kojima piše. Saznaćete da je Šantić malko žalio za životom kakav je vodio Dučić, jer je on otišao u svet, a on ostao tu u Mostaru, da je Laza Kostić umro zbog preteranog vežbanja, a Jaša Ignjatović, vodio “raskalašni” život. Zapravo svaki taj esej nije samo puka biografija pomenutog pisca, već zadobija i neke odlike literarnog teksta, koji ima svoju fabulu, početak, kulminaciju i kraj. Milina ih je čitati. Tako me je lepota tih eseja namamila da uzmem čak i nešto kao “turistički vodič” kroz Beograd, koji je, takođe, napisao Miloš Crnjanski, i zavređuje izuzetnu pažnju. Pisaću vam i o njemu, sledeći put.
Ono što me je najviše taklo jeste ponovno čitanje “Objašnjenja Sumatre”, koje smo u srednjoj školi skoro svi čitali, shvatili kako smo shvatili, ali sada u malo zrelijim godinama, toliko sam emocije osetila u tom tekstu. Nije uzalud Crnjanski govorio da je jedan od najtužnijih junaka čovek koji se vraća iz rata. Ali ne, nije to samo tuga, to je nešto mnogo više. Seta, otrežnjenje, kajanje. Sve u nekoj izmaglici sećanja, ratnih, a i onih drugih. I povezanost prošlog, budućeg, dalekog i bliskog. Ljubavi i mržnje. Zaborava i sećanja. Oivičena crvenom, simbolom životnosti i ljubavi.
Čitajte eseje, pa makar da biste opet pročitali ovaj, koji prevazilazi okvire svog žanra i zalazi duboko u umetnost, možda čak i za jednu koralno crvenu nijansu iznad pemse koju “objašnjava”. 💞🍒💞

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.