Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Beograde, Beograde

Beograde, Beograde

Kada sam vam pisala o esejima Crnjanskog, pomenula sam i njegovu knjigu o Beogradu. Koja je za mene neočekivano u formi turističkog vodiča, tzv. bedekera ( naziv su dobili po Karlu Bedekeru, koji je prvi izdavao takav tip knjiga). Ovaj bedeker je originalno napisan na francuskom, a potom prevođen na srpski.


Vi se sada sigurno pitate zašto bi nekome bilo zanimljivo da čita turistički vodič grada u kom živi. Evo zašto.
Na prvom mestu, jer ga je napisao Miloš Crnjanski, na drugom mestu, jer oživljava duh vremena u kome je pisan, a to je 1936. godina, a na trećem, to što tako otkrivamo grad iz nekog drugačijeg ugla. I jedno veliko dobro koje je meni donela ova knjiga jeste da se na neki način pomirim sa čestim rušenjem i izidavanjem ovog grada. Dugo mi je trebalo da shvatim da Beograd u sebi nosi moć feniksa, koji se iz svog pepela rađa, baš ono što je Crnjanski u svojoj možda najnostalgičnijoj pesmi rekao: “U tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti i ponavlja, kao dan i detinji plač”.
Međutim, ova knjiga sama po sebi nije mnogo poetična, što ne znači da nije lepa, u ovom slučaju i korisna, već na početku dobićete činjenične podatke o tadašnjem glavnom gradu Kraljevine Jugoslavije, geografskom položaju, kao i o privrednom značaju.


Proći ćete kroz istorijske dubine ovog izuzetno starog grada, i zbog nepoštovanja njegovih starina, od strane njegovih građana, Crnjanski će pokazati svoje razočaranje. I kao što piše u svojoj knjizi, drugi bi arheološka blaga koje Beograd ima izložili u najpoznatijem muzeju i pridavali im ogroman značaj, dok ih njegovi ljudi stalno zanemaruju i prenabregavaju. A to i jeste čest problem nas Srba, sve je tuđe bolje i lepše. Valjda ćemo se jednog dana otrezniti od tog pijanstva zvanog “tuđe slađe”.
Dalje u turističkom vodiču Crnjanski je upućivao posetioce u način lakšeg dolaska i pronalaska boravka, sa konkretnim informacijama, gde mogu da odsednu, kako da stignu, gde mogu da promene novac, popiju kafu, koje specijalitete da isprobaju i na kojim mestima. Srećom neka mesta koja preporučuje i danas postoje, poput “Dva jelena” u Skadarskoj i restorana “Trandafolović”, i mnogo mi je drago zbog toga.
Takođe, upućuje turistu u objekte i parkove od značaja, koje nikako ne bi trebalo da zaobiđe. Pominje Stari dvor, Kraljev dvor na Dedinju, Crkvu Svetog Marka, Patrijaršiju srpske pravoslavne crkve , nažalost neki drugi objekti koje je pomenuo srušeni su u Drugom svetskom ratu.
Što se tiče parkova, posebno ističe Kalemegdan i Akademski, danas Studentski park, na Studentskom trgu.
Interesantno je još kada je u pitanju razonoda da su u to vreme glavna mesta okupljanja, mondenska mesta, bili klubovi, ali ne u ovom obliku kakve ih danas znamo. To su bili – Džokej-klub, Auto-klub, Aero-klub, koji “organizuje prijeme i večeri na koje dolazi najbolje društvo”.
Zatim, izdvaja koja su to izletišta u okolini Beograda koja treba posetiti. Pa tako navodi Topčider, i park oko Miloševog konaka, Rakovički manastir, Avalu, i mesto o kojem sam vam skoro pisala, a to je Oplenac. Kao nezaobilazne izdvaja i Frušku goru i Smederevo, sa svojim izvrsnim vinima.


Izdanje “Službenog glasnika”, koje sam čitala, u sebi sadrži i tri poetskija teksta, kao i pesmu koju sam već pomenula, “Lament nad Beogradom. Dakle, svi su posvećeni Beogradu, a ubačeni ovde kao dodatak. Mada se ne nih složila sa tim imenovanjem, te tekstove bih radije nazvala “srcem” ovog izdanja. U njima pisac pokazuje mnogo više emocija, više ličnog, ono šta za njega znači Beograd. A u svojoj pesmi o Beogradu, koja je verovatno, jedna od najdirljivijih pesama posvećenih nekom gradu, njegova ljubav eksalira i pokazuje se u svoj svojoj lepoti, iskrenosti i čistoti.
Da ne bih pisala ovde celu pesmu, pročitajte je, i videćete šta znači voleti neki grad. Videćete šta znači voleti. 💓

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.