Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Estetska hirurgija – neminovnost novog doba?

Estetska hirurgija – neminovnost novog doba?

Novo vreme sa sobom nosi i nova shvatanja lepog i lepote. Da lepota boli, znamo otkad je sveta i veka. Dakle, gotovo da je svako doba nosilo pojedine morbidne zahteve za dostizanje tog ideala. Zašto odgovaramo na te zahteve, da li da bismo se dopali sebi ili drugima, ili tim potezima ubijamo obe mušice, teško je reći. S tim u vezi pisala bih o potrebi za promenom, o neprihvatanju, čak i nepodnošenju samog sebe onakvog kakav jesi. Ta želja za promenom često je povezana sa zaustavljanjem vremena i osvajanjem večite mladosti i lepote. Što se savremenog doba tiče vodeća u takvim pokušajima je svakako estetska hirurgija.


Prvo pitanje koje mi se nameće kada je ova tema u pitanju je to – Zašto neko ima potrebu da se menja na taj način? Međutim, ovo pitanje je veoma kompleksno i osetljivo je dati odgovor na njega. Da li su to neke dubinske nesigurnosti, strah od neprihvatanja, traume urezane u svesti ili u podsvesti, ili jednostavno mana koja nama i samo nama bode oči, bez ikakve druge svesne ili nesvesne pozadine, pa čak može biti i samo puko praćenje trendova, što se opet može povezati sa onim prihvatanjem od strane drugih i dopadljivošću.
Druga stvar koja je za mene možda i ključna, a to je momenat “igranja Boga”, što je za ljude veoma zavodljivo i stvara zavisnost poput opijata. Mogućnost da imaš moć da menjaš sebe i druge može se osladiti.
Ljudi koji to rade verovatno ne razmišljaju o toj strani priče, i možda čak i nemaju tih aspiracija, ali bivaju “navučeni” ni ne znajući koji bi se razlog krio iza toga, osim što konstantno uviđaju jednu po jednu manu, stalno i sve više. Takvim konstatacijama skoro pa i da nema kraja. Naravno, postoje ljudi koji imaju veću kontrolu nad samim sobom i znaju kada je dosta.


S tim u vezi, treći značajni momenat je i pitanje – Kada stati? Da li je umerenost i zlatna sredina kada su u pitanju estetske korekcije? Ili jednostavno tu nema sredine, već je svaka veštačka promena svog tela podjednako loša.
Prema mom mišljenju ako je ta neka mala promena ključ za nečiju sreću, onda je u redu, ali ako je jama bez dna za rađanje novih i novih kompleksa, onda gubi smisao. A potpuno se banalizuje kada neko na taj način želi da postane druga osoba ili bar da zaliči na nekog. Verujem da postoji gomila ljudi koja dođe kod hirurga i kaže – Hoću da imam nos kao Dženifer Lopez ili Bred Pit, ako je muškarac u pitanju. Što je potpuno obesmišljavanje svrhe estetskih promena.
U narednoj objavi preneću vam razgovor sa devojkom koja je posetila estetskog hirurga, u kojem možete uvideti jedan od mogućih razloga za taj korak. Namerno ne želim da kažem plastičnog hirurga, jer nisu ljudi od plastike, iako nekad tako izgleda.
Ljudi su mnogo više od toga. Razmišljamo o tome.

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.