Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Korona i neotkrivena blaga Dunava

Korona i neotkrivena blaga Dunava

Svi smo čuli za Viminacijum, Golubac, Lepenski vir i druga mesta Donjeg Podunavlja, neki su čak išli i na ekskurzije na tu stranu. Ali sva ta mesta kao da su malo zapostavljena pri odabiru turističkih destinacija. Ova godina, iako je još neizvesno, gotovo da najavljuje turističku propast i malo je nezahvalno sada davati preporuke za obilazak. Ali se nadam da će u jednom trenutku sve biti stabilno i da će se nastaviti sa normalnim životom. Zato nije na odmet da ukratko ukažem na lepote pomenutog kraja, posebno sada, kada nije preporučljivo da se putuje van svoje zemlje. Vidim da se ljudi masovno okreću domaćem turizmu. A mi nismo ni svesni koliko neotkrivenih bisera posedujemo, ovo su neki od njih.


Naše putešestvije započeli smo posetom Viminacijumu, odnosno onome što je od njega do dan danas očuvano, nadomak termoelektrane Kostolac. Pva arheološka iskopavanja Viminacijuma započeta su još 1882. godine, ali obimnija iskopavanja počela su tek 1977, pri izgradnji termoelektrane. U poseti Viminacijumu saznaćete mnogo zanimljivih činjenica, poput te da je grad brojao oko 50000 stanovnika, da su imali razvijenu infrastrukturu, o kakvoj danas možemo da sanjamo, da su na našoj teritoriji rođeni brojni rimski imperatori, da su baš tu postojale prave gladijatorske borbe, čak su dovođeni i lavovi i tigrovi, što i nije mnogo za hvalu, ali je interesantno kao zanimljivost. Videćete rimski mauzolej, terme, amfiteatar, a pored toga možete pogledati i ostatke mamuta, pronađene takođe na tom prostoru.


Od Viminacijuma mi smo se dalje uputili ka Golupcu, čuvenom utvrđenju na Dunavu, koje je bilo toliko neosvojivo da su ga neprijatelji dobijali samo na prevaru. Tu priču ćete čuti kada budete slušali o istorijatu Golupca. Posebno fascinira starost naseljavanja, koja potiče još iz mezolita i bakarnog doba ne same tvrđave, već naseobina oko nje. Dok se za samu tvrđavu smatra da potiče od rimskog doba i da je na tim osnovama izgrađena ponovo u srednjem veku. Tvrđava je danas obnovljena i mnogo se uložilo u to da posetioci ne ostanu ravnodušni. Tako ni ja nisam bila, toliko je interaktivnog i edukativnog materijala uvršteno kao sastavni deo kula, da prosto jedva čekate da idete iz sprata u sprat i naučite nešto novo. Da li znate koju su biljku srednjovekovni ljudi zvali “zlopišnikom” ? I zašto su vodu mešali sa vinom? Kako biste saznali, uputite se ka Golupcu. 😊


Sledeća destinacija nam je bilo Kladovo gde smo i odseli. Sam put do Kladova je impresivan. Dok se prolazi onde gde je Dunav najlepši, kako mnogi meštani umeju da kažu, videćete sa rumunske strane uklesanu u kamenu glavu dačanskog kralja Decebela. Za koju ćete, ako se niste ranije raspitali, pomisliti kao i ja da je od rimskih starina. Ali nije. To vam ostavljam da istražite. 😊 Kao i to zašto je baš uklesana na tom mestu.


Oduševljeni prelepom prirodom i istorijom koju smo tog dana imali pred svojim očima, stigli smo u Kladovo, veoma simpatičan gradić, na obali Dunava, gde košava najlepše vijori u kosi i šapuće pesmu prošlih vremena. Jer ona je tu, nerazdvojna prijateljica Dunava i Đerdapske klisure.


Obavezno ako dođete u taj kraj isprobajte vožnju brodićem po klisuri. I tada ćete videti jednu od najčuvenijih tabli na svetu, a to je Trajanova tabla, kojoj se ne može prići sa kopna. Videćete natpis koji svedoči o moći imperatora Trajana i njegovom uspehu da završi put kroz klisuru, čija je gradnja trajala skoro sto godina.


Što se kulturno-istorijskih mesta tiče, nezaobilazan je i Lepenski vir, koji predstavlja jedno od najznačajnijih nalazišta iz neolita i mezolita, dakle postojanje i delatnost ljudi seže više od 7000 godina pre nove ere. Za mene je to neverovatno otkriće. Ljudi koji su imali razvijene odnose, religiju, osećaj za lepo… Pre toliko godina. Nezamislivo. A ipak stvarno. To morate videti.


U samom Kladovu postoji tvrđava koja je opet izgrađena na ostacima antičkog grada u srednjem veku. Deo utvrđenja je porušen, pa obnovljen i nazvana je – Fetislam (“Kapija islama”) , a obnovio ju je Sulejman Veličanstveni, i u njoj je stolovao čuveni, smederevski lepotan – Bali-beg.


Što se ostalih zanimljivosti grada Kladova tiče, tu je i hidroelektrana, jedna, takođe impozantna građevina, Arheološki muzej Đerdapa, zatim rimsko utvrđenje Diana, koje nismo obišli, kao i veoma simpatičan zoološki vrt, kao razonoda za mališane. Mada, ja i nisam neki ljubitelj zooloških vrtova, ali ima ko ih voli.


Nadam se da sam vam bar malo zagolicala maštu ovim dunavskim biserima, i da ćete krenuti u traganje i otkrivanje istih. Želim vam ugodan put u dubine istorije i nazad do najlepših pogleda i vidika, na jednu od najlepših evropskih reka. Dunave, ni Volga to nije lepotom ravna. 💙

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.