Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Ja nisam “lajk’

Ja nisam “lajk’

O ovoj temi već duže vreme hoću da pišem i znam kako nije počela, ali nikako ne znam u kom pravcu da navedem zaključak.
Danas se svet okreće u smeru broja lajkova, pratilaca, gledalaca, ocena, recenzija…
Gotovo da nema čoveka, bilo mlađih, bilo starijih, da pre nego što odu u restoran ne pogledaju kako je ocenjen, pre nego što negde otputuju ne pogledaju recenzije na Booking-u Ili obave najobičniju kupovinu, a da nisu pogledali kakvi su komentari tog proizvoda. Meni to govori samo jedno, do toga sam došla upravo sada dok pišem ovaj tekst, da smo se izgubili i svojoj nesigurnosti u sebe, a samim tim smo nepoverljivi i prema drugima. Postali smo zavisni od mišljenja drugih ljudi, sebi dajemo vrednost onoliku koliku nam drugi odobravaju. Da li nam je za svaki postupak u životu potrebno da vidimo onaj odobravajući namig, da bismo bili uvereni da smo dobro uradili. I mali je broj onih kojima stvarno do toga nije stalo. Njima svaka čast, ali su zaista retkost.


Setih se epizode iz krajnje distopijske serije – “Black Mirror”, u kojoj ljudi javno ocenjuju jedni druge, u zavisnosti od ponašanja, da li je ono ne društveno, već individualno prihvatljivo. Ukoliko se tvoje ponašanje nije dopalo pojedincu iz bilo kog razloga, smanjuje ti ocenu. Ta ocena, skup individualnih utisaka, postaje način rangiranja osobe i društvu. Da li vam ovo zvuči poznato? (Da li treba da navodim sve učestalije ignorisanje ljudi sa manje pratilaca ili prijatelja na društvenim mrežama od strane onih sa više? A to nije jedini primer za preslikanu pojavu u stvarnosti.) Svako to rangiranje podnosi drugačije, neko je zadovoljan svojom pozicijom, uživa sve moguće privilegija, neko se pomirio sa istom, dok neko ne može da je podnese. Tako glavna junakinja te epizode napravi rusvaj na svadbi svoje visoko kotirane prijateljice iz detinjstva, pošto joj kako je bliža svadbi, do koje nikako da stigne (opet simbolika), jer joj se nižu maler za malerom, ocena sve više i više srozava, a zajedno sa njom i sama junakinja pada u sve veći psihički problem. Njeno ponašanje eskalira na samoj svadbi kada poteže čak i nož. Na kraju epizode, završava u psihijatrijskoj ustanovi.
Kažite koja metafora, u navodnoj distopiji, koja na najsnažniji mogući način kritikuje upravo našu sadašnjost i izvrće je ruglu, koje i nije ruglo, nego ona sama, naša današnjica.

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.