Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
“La casa de papel” i (r)evolucija starih ideja

“La casa de papel” i (r)evolucija starih ideja

Serija “La casa de papel” za vrlo kratko vreme postala je jedna od najpopularnijih na svetu. Takođe, i meni je vrlo brzo prirasla za ❤️. Ali bukvalno. 😊 Toliko sam se vezala za likove, iako oni nisu, prema mišljenjima pojedinih kritičara, najprodubljeniji i psihološki iznijansirani. Sa tom se konstatacijom ne bih u potpunosti složila. Mislim da se trudilo da se psihološke nijanse kriju u sitnijim detaljima, i da nisu na krupnom planu toliko istaknute. U svakom slučaju likovi nisu apsolutno tipski.


Uzela bih kao primer ulogu Helsinkija, kojeg igra naš glumac Darko Perić, a koji iako deklarativno predstavljen kao učesnik ratova u bivšoj Jugoslaviji, ipak nije tipični grubijan, bez trunke mozga. Naprotiv, osim što je, možda, moglo da se izbegne svrstavanje lika u gej populaciju, kako bi se napravio mali paradoks, i efekat neočekivanosti, odlično je prikazan. On je poslušni vojnik, koji je istovremeno i “plišani meda”, sa mnoštvom emocija i na trenutke visprenih zapažanja i postupaka. Pažljiv je, dobar prijatelj i surov (kada je neophodno), ali pravedan. Još su uneli, bar meni, superzanimljive momente, u kojima on kada je previše nervozan, u opasnosti ili bilo kojoj drugoj vanrednoj situaciji progovara srpski i to ne smao karakteristične nam psovke, već i nešto manje popularne izraze, što opet bogati lik i njegovu verbalnu karakterizaciju. Tako bismo mogli gotovo svakog junaka pojedinačno da analiziramo, i lako bismo mogli da opovrgnemo tvrdnju o nedovoljnoj produbljenosti likova.


Mada, ipak je u pitanju akciona, krimi serija, a da li se vi sećate neke takve serije ili filma sa junacima čije su karakteristike toliko osobene da se teško mogu uporediti sa tipičnim? Ja ne. 😀
Druga stvar koja mi je kod ove serije zanimljiva (i ne samo meni), jeste njen svetski uspeh. Mnogi tumače šta je to što toliko privlači ljude. Pa se tako navodi ideja “modernih Robinhudova”, revolucionara, koji otimaju od bogatih i daju siromašnima. Da, ta ideja jeste skoro pa arhetipskih tipa, i verovatno budi impulse kolektivnog nesvesnog, pa je samim tim i lako dobila na popularizaciji.
Takođe, dodala bih i masku Dalija, koja se poigrava sa prethodnicom, iz čuvenog filma “V for Vendetta”.


Takođe, na tom planu dijaloga sa prethodnim ostvarenjima, to nije jedini momenat, ali je jedan od karakterističnijih. Istakla bih još i nešto što, kako mi se čini, filmskim kritičarima pomalko izmiče, a to je nešto što je nasleđeno iz književnog konteksta. A to je koketiranje sa klasičnim nasleđem. Imam utisak da se namerno potencira na (nedolsedno sprovedenom) jedinstvu mesta, vremena i radnje. Čime se postiglo na intenzitetu samog doživljaja. Kada je jedinstvo zastupljeno, sve je pojačano. Emocije su izuzetnog intenziteta. Što u gledaocima izaziva specifičnu katarzu. Zbog koje vam se traži da gledate još, još i još. Kako biste i sami doživeli pročišćenje određenih osećanja koje sami teško da bismo mogli postići.


Još neke od ideja oko bi se mnoštvo ljudi moglo okupiti jeste i ideja revolucije, a tu je i crvena boja kao njen večni simbol. Dali je, takođe, tu kao neko ko je planetarno poznat kao revolucionarni stvaralac. A to što je odabran umetnik, a ne vojnik ili vođa, aludira na težnju za nenasilnim, odnosno što manje nasilnim otporom. Dok u samom Profesoru možemo učitati filozofske principe slične onima koje je zastupao jedan od najvećih zagovararatelja mira – Mahatme Gandija, dok nas pak njegova fizička pojava (ne samo fizička, već je su tu i neka od sličnih interesovanja i zajedničkih znanja, a i sama revolucionarnost) može podsetiti na Če Gevaru.


Ovo su samo neke od referenci zbog kojih treba pogledati seriju, i pristupiti joj iz onog ugla koji je vama najpribližniji. Meni je onaj antifašistički momenat pretočen kroz dirljivo pevušenje “Bele ćao”, nekako najdraži. Vi svoj sami odaberite. 💞

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.