Tejine Promaje

Svaki dan nova promaja
Moralna dilema u romanu “Nigde nema te” Jelene Bačić Alimpić

Moralna dilema u romanu “Nigde nema te” Jelene Bačić Alimpić

Još malo pa pročitah čitav opus Jelene Bačić Alimpić. Kad god dođemo u Ivanjicu ja pročitam poneki roman. 😊
Knjiga koju na slici vidite kao osnovnu temu ima jednu značajnu moralnu dilemu. A to je – Da li je eutanazija zločin ili čin milosrđa?
Glavna junakinja, volonterka na frontu, u Prvom svetskom ratu, biva izložena najstravičnijim prizorima teško ranjenih vojnika. Dvaput je bila primorana da odluči o tuđem životu, zarad njihovog dobra. Odnosno, samo je ispunjavala njihove poslednje želje, skrativši im muke. Obojica su se borila sa strašnim bolovima, a od jednog je ostao samo trup, s tim što mu je mozak funkcionisao, i to me je podsetilo na Tišminu – “Upotrebu čoveka”. Poput Milinka Božića iz romana “Upotreba čoveka”, mladi Paolo Mancini ostaje bez ruku, nogu, dela lica, samim tim gotovo bez svih osnovnih čula. Ovde se postavlja pitanje o tome šta je čovek bez čula Obojica bivaju usmrćeni injekcijom. Paolo je uspeo da sam zahteva i zamoli za skraćenje muka.


Izabela, glavna junakinja ovog romana, počinila je dva strašna zlodela gledano iz ugla tadašnje javnosti, iz druge perspektive ona je učinila dva velika dobra dela iz čiste samilosti. I ne samo dva, ona se toliko davala svom poslu i pacijentima sve vreme koliko su bili na frontu. Izabela je ipak završila na sudu, šta vi mislite, da li je osuđena? Da li biste je vi osudili?


U romanu sam primetila neke zanimljive misli, zastupljenije nego u prethodnim knjigama. Izdvojila bih razmišljnaje o Hristovoj žrtvi i njenom značaju, što me je pozitivno iznenadilo. Imam utisak da se Bačić Alimpić malo opustila, i da nije toliko zavisna od čitalačkog mišljenja, pa sad može da sebi da za pravo i da malo “filozofira”, zašto da ne? Moram da skrenem pažnju i na neke donekle neuverljive segmente. Kao što je slučajna dodela advokata glavnoj junakinji, koji je navodno bio ljubav iz detinjstva glavne junakinje. Moglo je da prođe i bez toga, ali dobro, melodrama u manjim merama može fino začiniti neko delo. Čini mi se, da su joj knjige sve bolje i ozbiljnije. Ne mogu da tvrdim, videćemo kako će biti nadalje. Zato čekamo sledeću, u kojoj očekujemo više slobode i manje melodrame. Nadam se da će nas poslušati!

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.